Multilingual Folk Tale Database


Asinus et Leo Venantes (Phaedrus)

Лав и магарац Le Lion et l'Ane chassant
Доситеј Обрадовић unknown author
Serbian French

Лав и магарац пођу у лов. Магарац својом виком поплаши и узбуни многу животињу; и учини ју бежати из шуме, на коју лав нападајући нахвата силу. Онда магаре, поносећи се, упита лава: „Хе, сад ми кажи што ти се чини oд мојега гласа!” „Пак јошт питаш, — одовори лав — и ја сâм да те не знам ко си, бих се oд твоје вике уплашио.”

Наравоученије

Ова басна приличествује онима који се чине страшни док их људи не сазнаду, а потом нико се на њих и не обзире, и колико они више вичу, толико се већма други смеју. Простак и дете од свашта се препадају, и малодушан човек у всегдашњем живи страху као зец. Јеја кад гди завиче, плаше се баке, јер то значи да ће ко умрети. А гди се људи рађају а не умиру? Јоште се то место није нашло! Да и нема совуљага на свету, и опет би људи умирали. Не ваља децу плашити, јер се многи из самога обичаја до глубоке старости ужасавају и јежи им се кожа од оних ствари које нит су кад вид'ли нити ће видишти. Ако се у помрчини боје да о што главом не лупе, и да у какву јаму не упадну, имаду разлог: нека се боје и чувају. Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види? Али старе баке кажу то и то, и друго. Наше се баке у том љуто варају, и боље је нек ћуте. „Нек ћуте”, ласно је то рећи, али баба Чава зна и каже толике примере како се је привидило томе и томе пролазећи ноћом покрај гробља на месечини, и како се вештице преобраћу у кокошке.

Le lâche qui se vante de prouesses peut abuser ceux qui ne le connaissent pas, mais il est la risée de ceux qui le connaissent.
Le Lion voulant chasser de compagnie avec l'Âne, le couvrit de feuillage, et lui recommanda d'épouvanter les animaux par les éclats inconnus de sa voix, tandis que lui les saisirait au passage. Le chasseur aux longues oreilles se met à braire de toutes ses forces, et par ce nouveau prodige, effraie tous les animaux. Tremblants, ils cherchent à gagner les issues connues du bois; mais le Lion s'élance d'un bond impétueux et les terrasse. Las de carnage, il appelle l'Âne et lui ordonne de se taire. Alors celui-ci lui dit avec insolence : « Comment trouvez-vous les effets de ma voix?—Merveilleux, dit le Lion, et tellement, que si je n'avais connu ton courage et ta race, j'aurais pris la fuite, saisi d'une crainte pareille. »



Change: Change: